Недеља украјинске књижевности

Српски ПЕН центар је у сарадњи са Домом омладине Београда, Заводом за културу Војводине и Филолошким факултетом у периоду 06-10. октобра организовао Недељу украјинске књижевности.

Специјални гост манифестације био је Јуриј Андрухович - најзначајнији савремени украјински писац, преводилац и есејиста, чије су књижевне вечери, поред разговора са најистакнутијим познаваоцима српско-украјинских књижевних и културних односа, универзитетским професорима Дејаном Ајдачићем, Људмилом Поповић и Алом Татаренко, имале циљ да широј српској јавности представе украјинску књижевност и културу, која је, према речима организатора, најмање позната источноевропска култура у нашој земљи. 

Први јавни сусрет био је резервисан за разговор на тему "Украјинска књижевност у Србији, српска књижевност у Украјини" у коме су, поред модератора Гојка Божовића, учешће узели професор украјинистике у Србији Људмила Поповић и професор српског језика у Кијеву Дејан Ајдачић. После ретроспективе украјинско-српске књижевне сарадње уследила су искуства савремених писаца Виде Огњеновић, Милете Продановиаћ и Звонка Карановића везана за Украјину и рецепцију њиховог стваралаштва од стране тамошњих критичара и читалаца уз неизбежна поређења са домаћом читалачком публиком. Познати домаћи писци поделили су са присутнима и своје непосредне утиске о украјинском књижевном животу. 

Централна личност друге вечери била је гошћа са ЛНУ "Иван Франко" проф. др Ала Татаренко. Професорка књижевности, преводилац, књижевни критичар и теоретичар представила је своје књиге и поделила инспиративне књижевне и личне приче из свог живота. 

Треће књижевно вече било је посвећено Јурију Андруховичу. Писац је започео своје излагање освртом на актуелну ситуацију у Украјини, које је касније прешло у разговор на књижевне теме уз читање одломака из дела преведених на српски језик. Писац је, такође, имао прилику да се поново сусретне са преводиоцима романа "Перверзија", који су ово књижевно дело представили српској публици пре тачно 12 година.

Следећи дан је био резервисан за посету Филолошком факултету и књижевно вече пред новосадском публиком. Заинтересовани студенти су се окупили и пре најављеног термина с нестрпљењем очекујући долазак писца. 

Прво је уследило званично представљање и сусрет са продеканком Љиљаном Марковић, која је изразила жељу да се сарадња са украјинским књижевницима и даље настави.

Сусрет са студентима и наставницима факултета протекао је у пријатној атмосфери уз читање прозних одломака и поезије, одговарање на питања и понеку занимљиву анегдоту. За све присутне који нису били у могућности да прате излагање на украјинском језику био је обезбеђен превод. 

Свечани пријем бруцоша

Као што је то већ традиција, и овог првог октобра Филолошки факултет у Београду организовао је пријем нове генерације студената. Младе наде украјинистике, које своје студије започињу у школској 2014/2015. години прво је чекао свечани пријем организован за све студенте у Сали Хероја у 12 часова, после чега је уследио катедарски пријем у Сали 11. 

Управница Катедре за славистику проф. др Људмила Поповић поздравила је све присутне, представила студентима будуће предаваче, после чега су студенти сваке од група имали прилику да се ближе упознају са колегама са којима ће у току наредне четири године делити клупу и добију конкретније информације у вези са предстојећим студијама.

Састав Групе за украјински језик, књижевност, културу попуњен је групом од 13 нових студената са чијим се биографијама и мотивацијом за избор управо овог студијског профила можете упознати ОВДЕ.

Корак према Украјини

Лазар Лапац и Ладислава Недељковић, студенти славистике који уче украјински језик као други словенски имали су прилике да овог лета проведу две недеље у Лавову и учествују у раду Летње школе украјинског језика и културе “Корак према Украјини” у организацији института МIОК (Лавовска политехника). 

У редовима који следе сазнаћете нешто више о самој летњој школи, дружењу и учењу украјинског језика, украјинском менталитету, посебним местима у Лавову, која се не смеју пропустити.

1) Зашто сте одлучили да се пријавите за летњу школу украјинског језика?

Ладислава: Имала сам сасвим друге планове за ово лето, али када ми је професорка предложила школу украјинског језика у Лавову, без размишљања сам погледала о чему се ради, попунила апликацију и била на сву срећу примљена. 

Лазар: На часовима украјинског као другог словенског сам чуо многе лепе приче о малом граду, донекле сличном на наш Нови Сад, који је много леп и препун културног садржаја. Осим тога, иако сам студент руског језика, никада до сада нисам био у Источној Европи,

2) Какви су ваши утисци о школи, како сте се провели, како је била организована настава?

Ладислава: Одлично сам се провела, стекла сам многе пријатеље, и научила пуно тога о украјинском језику што не бих имала прилике да научим на часовима, јер друга је ствар кад ви то учите на факултету, а друга је ствар кад ви учите језик у земљи порекла тог језика, јер онда баш учите дух тог језика. 

Лазар: Моје прво изненађење је било то да су ме, након теста, распоредили у групу за највиши ниво, са људима који су већ имали доста контаката са украјинским језиком, само су дошли да усаврше знање. Текстови из уџбеника су били веома занимљиви, у исто време смо учили нове украјинске речи, слушали занимљиву причу и откривали украјинске културне финесе, причали о својој земљи, читали поезију.

3) У којим активностима сте имали прилику да учествујете осим интезивних курсева језика?

Ладислава: Поред феноменалних курсева језика и наставе која је била организована у летњој школи МИОК, професори и стручно особље су нам осим  украјинског језика успели приближити и дочарати дух Украјине и самог Лавова. Показивали су нам дивна места око града и споменике који су од културног значаја. Водили су нас да видимо бајковиту и нетакнуту природу Карпата. 

Лазар: Гледали смо филмове, слушали о животу и стваралаштву украјинског песника Игора Калинеца, слушали смо о украјинској уметности плеса, народној и савременој, посебно о плесу који се зове „аркан“ и имали смо прилику да пробамо да заплешемо као Украјинци...Од свих активности, мени лично се највише допао мастер-клас ликовне уметности који је држао уметник Олег Мелех. Показао нам је како се ради у техници акварела, причао о петрикивском роспису, историји уметности света и Украјине. Ја сам цртао и сликао од малих ногу и волим то да радим, али никада нисам узимао часове, па је овај мастер клас био веома користан за мене.

4) Шта је најзанимљивије што сте научили о украјинском језику или култури током летње школе?

Ладислава:Толико нових ствари сам научила, да не могу да издвојим ни једну која ми је специјално интересатнија од осталих. 

 

Лазар: Моја група је имала посебну екскурзију по Лавову на тему ,,гваре“. Гвара је једна важна реч која не постоји у књижевном језику, а означава дијалектизме у Лавову. Очекивао сам да би постојали неки полонизми у украјинском језику, али нисам толико различитих утицаја (мађарски, словачки, немачки, јеврејски...), нити неке речи које знају и Срби (бомбони, сирена, фрајер, (в)ујко, стрико...).

5) Какав утисак су на вас оставили Лавовљани и атмосфера која влада у граду?

Ладислава: Одушевљена сам становницима Лавова колико су љубазни и вољни да помогну у сваком тренутку.Град је увек жив и пун туриста. Лавов има душу и необичну топлину. 

Лазар: Лавовљани су врло културни, љубазни и организовани. Када уђете у пун трамвај, а морате купити карту код возача, чак и ако сте у задњем делу, можете дати неком новац и замолити га да проследи, видећете да ће се убрзо до вас вратити карта и кусур ако вам следи. На улицама около Плошче Ринок ћете видети много уличних продаваца и извођача – златне факире које лете, златне даме и господу у викторијанским хаљинама, девојке-лептире, даме са сунцобранима које продају слаткише, возаче кочија... имао сам утисак да сам у неком бајковитом граду или граду из цртаних филмова јапанског Дизнија, Хајао Мијазакија.

6) У оквиру школе су организовне и ескурзије по Лавову и околини. Која места сте посетили шта вам се допало?

Ладислава: Излет по Карпатима, цркве у стенама, али и центар Лавова који одушевљава милионе туриста.Архитектура Лавовског Универзитета оставила је на мене јак и незабораван утисак. 

Лазар: Најјачи утисак остављају споменици који наводе посматрача да замисли читав покрет или причу, не само статичну фигуру. Ми видимо како песнику Адаму Мицкјевичу долеће анђео и предаје надахнуће, како свети Ђорђе убија змију, како Тарас Шевченко показује своје песме, а које носе неке мрачне тренутке украјинске историје, али и Богородицу Оранту, светлу фигуру која се моли за све људе. Осим у Лавову, били смо и у Стрију, посетили смо тврђаву Тустањ (место где је сниман чувени филм Сергеја Параџанова „Сенке заборављених предака“), као и Шевченкивски гај, затим музеј писанки (украјинских ускршњих јаја), а једна бака нам је показала како се и данас преде вуна помоћу вретена.

 Ладислава: Изузетно су ми се допали ресторани и кафићи који имају своју јединствену и специфичну причу. 

Лазар: Лавовски ресторани и кафићи су били битан разлог ишчекивања пута у Лавов. Издвојио бих „Дом легенди“ – на фасади зграде је велики змај, свака соба има своју занимљиву причу, а на крову се налази летећи аутомобил са веслима који користе оџачари у Лавову.

7) У летњој школи су учестовали полазници из различитих земаља. Како су вам се допале групе, да ли сте стекли неке пријатеље?

Лазар: Група је била прилично занимљива. Од сваког сам научио нешто ново, било је изазов али и част пратити их. Сви моји пријатељи које сам упознао у Лавову су добродошли у Београд, добио сам и пар позива у Лавов, Петроград, Москву... Веома су ми драги, волео бих да их поново видим. 

Ладислава: Прави показатељ заједништва полазника ове школе је тај што сам са скоро свима из моје групе остала у контакту. Веома сам изненађена колико нових пријатеља и нових искустава сам стекла за само 2 недеље.

8) Које су ваше асоцијације на помен Лавова и Украјине?

Лазар: Прелепа украјинска природа, замагљени борови на Карпатима, црвени возић на Плошчи Ринок, Српска улица, сувенири на пијаци „Вернисаж“, откуцавање картица у превозу, полуслатко вино од нара, мирис млевене кафе из „Лавовског рудника кафе“, песма «Тільки ві Львові», споменик Адаму Мицкјевичу... 

Ладислава: Одмах ме обузме топлина као да сам тамо живела годинама, као да је то мој град и планирам да опет одем у Лавов.

9) Да ли бисте препоручили својим колегама да се пријаве за ову или неку другу летњу школу и због чега?

Ладислава: Обавезно! Ново и лепо искуство, нови доживљаји, нови људи, нова сазнања…То је оно што заувек остаје у вама,а сигурно је да ће и други то исто или још лепше доживети. 

Лазар: Апсолутно. Ако имају жељу да науче украјински језик, то је довољно. Уколико не знају украјински, могу тамо да почну са учењем – почетна група је учила азбуку, добијала сликовит материјал и кроз њега учила прве речи. Програм школе је био пребогат.

10) Какав су утисак на вас оставили домаћини?

Ладислава: У Украјини током нашег боравка свако дешавање је било доста добро пропраћено. Курс украјинског језика у Украјини није био обичан курс који кад завршиш одеш кући као да се ништа није десило. У Украјини чак и тај курс од две недеље има значаја за све, а не само за нас као учеснике. Тај завршетак курса је пропраћен на скоро свим ТВ станицама.Тиме сам схватила колико и њима значи и колико им је драго што неко учи њихов језик, културу и то знају да цене и веома су захвални што се интересујемо за њихов језик и културу.Веома сам захвална свима на указаној прилици да боље научим украјински језик и да боравим у једном од истински најлепших градова. Лавов ће заувек имати посебно место у мом срцу.

Лазар: Снимали су нас са циљем да покажу да постоји интересовање за украјински језик и културу. За једну од тих телевизија сам рецитовао песму „Муза“ Тараса Шевченка, коју сам још у Београду научио напамет и са којом сам учествовао на конкурсу декламатора у оквиру Дана Тараса Шевченка. Мислим да је у заиста важно да Србија и свет чују о Украјини, о украјинском језику и култури. У оквиру церемоније затварања школе су нам показали главни корпус Лавовске политехнике – прелепу зграду у неокласицистичком стилу, која је препуна очаравајућих слика и статуа. Били смо примљени у свечану салу, где смо показали како су наше групе доживеле Лавов, а потом су нам уручили сертификате и овогодишња издања књиге „Кобзар“, штампана у част 200 година рођења Тараса Шевченка.

--

О студијским путовањима у Украјину које организује Филолошки факултет, али и могућностима учешћа на овој и другим летњим школама можете се информисати код свог предметног наставника. 

Презентација Катедре за славистику у Филолошкој гимназији

Ученици Филолошке гимназије су данас (12.05.2014. године) имали прилику да сазнају нешто више о славистичким студијама на Филолошком факултету. Представнике Катедре за славистику су дочекали директор гимназије др Душко Бабић и професорка руског језика мр Весна Маричић, који су ради презентације окупили ученике свих разреда руског одељења. 

Ученицима је представљена делатност Катедре за славистику и показане презентације група за словачки, чешки и украјински језик, књижевност, културу, у оквиру којих су млади филолози сазнали о томе које наставне и ваннаставне активности ће им бити на располагању уколико се одлуче за славистичке студије. 

После представљања студијских група заинтересовани ученици су могли да поставе питања у вези са уписом на Филолошки факултет, студијским путовањима, могућношћу учења сваког од појединачних језика.

Ученицима Филолошке гимназије приказана је следећа кратка презентација о студијама украјинског језика, књижевности, културе, ваннаставним активностима, студијским путовањима и перспективана после факултета: 

Дан савремене украјинске драме

Дана 25.04.2014. уприличен је Дан савремене украјинске драме у оквиру манифестације Бисери из уредничких фиока 3.0. у организацији УК Пароброд и Групе за украјински језик, књижевност, културу. 

Пред пуном салом УК Пароброда изведено је сценско читање култних украјинских драма "Боје" (Павло Арје) и "Станица" (Олександар Витер).

У наставку преносимо текст истакнутог режисера Стевана Бодроже:

Дан савремене украјинске драме у Пароброду

У тренутку у ком смо сведоци тешке политичке ситуације у Украјини, која нас превише подсећа на трагични сценарио распада бивше Југославије, Пароброд има прилику да у програму "Бисера" прикаже својој публици две савремене украјинске драме. Неко је накада рекао да кад бубњеви рата тутње Музе ћуте. Та мисао је утолико болнија кад се зна да су уметност и њени плодови доказ да у једном друштву постоји критична маса људи који желе да стварају, да промишљају стварност која их окружује, да постављају питања и трагају за одговорима. Зато је уметност једног простора сведочанство зашто се рат мора избећи и предупредити, она представља све оно што ће у рату занемети, бити осујећено- саму креативност једне земље...њен дух...Зато је стављање две савремене украјинске драме на репертоар "Бисера" покушај Пароброда да скрене пажњу на кризу једног друштва чија нас судбина нипошто не сме остављати равнодушнима.  

Олександар Витер у драми "Станица" креира драмску структуру која необично подсећа на неку од епизода Зоне сумрака. Надреална атмосфера једне железничке станице, у некој украјинској забити, у којој се залуталим путницима-намерницима испуњавају све жеље сем жеље да одатле оду, ствара одличну драмску и идејну подлогу да писац постави низ круцијалних питања у вези са стањем у ком се налази дух савременог човека. Олександар Витер, кроз метафорику уклете станице, гради један модерни моралитет који указује на чињеницу да савремени човек увек за нечим чезне а чим то добије увиђа да чежња није задовољена, да и даље тиња. Тако Витер мапира зјапећу духовну празнину која обележава егзистенцију данашњег човека на необично духовит и драмски паметан начин. Посебно дирљиво у његовој драми и чак неочекивано је што писац ипак није нихилиста, нада за одлазак са Станице постоји...али она је крхка...и само је ретки могу досегнути... 

Павло Арје у својој драми "Боје" пружа нам духовиту и поетичну метафору делова живота једне жене који су персонификовани у неколико глумица које играју исти лик у различитим периодима живота. Сваки период симболички је подцртан бојом костима који лик носи и отуда назив "Боје". Ти различити периоди живота улазе у дијалоге, свађе, расправе....склапају савезе...саосећају једни с другима...препознају се у патњама и чежњама које их повезују, које су за све њих исте...или се пак дубоко не разумеју јер време и искуство представљају непремостиву баријеру...чињеница да су све ово жене, у својим неслагањима или пак заверама, заправо једна особа ствара утисак сетног и дирљивог хумора који представља интересантан амалгам носталгије и горчине. Кроз драму се постепено указује још једна метафора- лик ове напаћене жене, која иза себе има буран, "диван и ужасан" живот постаје персонификација саме Украјине и њене бурне двадесетовековне историје. 

Задовољство да уврстимо ове две драме у програм "Бисера из управничких фиока" не би било могуће без Катедре за украјински језик на Филолошком факултету у Београду и госпође Људмиле Поповић, оснивача ове катедре, особе која је посветила своју академску каријеру грађењу мостова између две културе које, иако по много чему блиске, јако мало знају једна о другој-украјинске и српске. 

Стеван Бодрожа

Дани Тараса Шевченка на Катедри за славистику

Поводом двестогодишњице рођења великог украјинског песника на Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду организовани су Дани Тараса Шевченка, замишљени као низ активности различитог карактера којима су наставници и студенти Групе за украјински језик, књижевност, културу обележили овај значајан јубилеј. 

Дани Тараса Шевченка започели су Књижевном вечери "Зашто читамо Шевченка?" на којој су сви присутни, уз чај и добро расположење,  говорили о значају који је Шевченково стваралаштво имало за њих. У оквиру вечери је организован и декламаторски конкурс у коме је учествовало шесторо студената, а главну награду, студијско путовање у Лавов, освојила је студенткиња четврте године студија - Тамара Синђић, која се публици представила песмом Дівичії ночі. 

Наредни сани су били резервисани за предавања проф. др Јевгенија Пашченка из Загреба и управнице Катедре за славистику проф. др Људмиле Поповић. 

Предавање "Хрватска Шевкенијана" професора Пашченка било је друго од укупно три педавања које је, као гостујући предавач, одржао у току своје посете београдском Филолошком факултету. Присутни су имали прилике да чују бројне занимљивости везане за живот и стваралаштво великог украјинског песника. Професор је посебно детаљно говорио о рецепцији Шевченковог стваралаштва у Хрватској, често правећи поређења са рецепцијом Шевченка код других балканских народа. 

Предавање проф. др Људмиле Поповић "Исијавање боја у стваралаштву Тараса Шевченка" било је посвећено паралелној анализи Шевченковог књижевног и ликовног стваралачког опуса кроз призму бинарне опозиције "сјајно"-"без сјаја" у тумачењу значења боја. Употреба и значење боја присутних код Шевченка анализирани су како у контексту његовог стваралаштва, тако и у ширем контексту, у поређењу са стваралаштвом других класичних уметника.

Последњи дан је био резервисан за студентску представу "Тарас Шевченко позива", изведену према тексту Осипа Маковеја "Як Шевченко шукав роботу" у режији лекторке Анастасије Билозуб. Улоге су тумачили студенти треће и четврте године студија: Гарић Урош, Илић Анђела, Петровић Немања, Раденковић Стефан, Синђић Тамара. Комплетан снимак представе можете погледати ОВДЕ.

Част да својом песмом затвори Дане Тараса Шевченка припала је култном славистичком хору са традицијом дугом 42 године - хору "Лучинушка", чији је специјални гост била руска певачка трупа Роса. 

Вокальный ансамбль "Роса": "Ой там на горі"

Хор "Лучинушка" под диригентском палицом Андреја Тарасјева: "Цвіте терен"

Gostovanje prof. dr Jevgenija Paščenka

Grupa za ukrajinski jezik, književnost, kulturu imala je čast da ugosti prof. dr Jevgenija Paščenka, upravnika Katedre za ukrajinski jezik i književnost Filozofskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu.

U toku svog boravka u Beogradu (01-04.04.2014. godine) gospodin Paščenko je u svojstvu gostujućeg profesora održao niz predavanja u biblioteci Katedre za slavistiku, kojima su prisustvovali nastavnici i studenti ukrajinskog jezika i knjiženosti, ali i drugi zainteresovani gosti.

Prvo u nizu predavanja „Ukrajinistika u Hrvatskoj: etape razvoja i stvaranje istorije hrvatske ukrajinistike“, održano 01.04.2014. godine,  bilo je posvećeno kulturnim i istorijskim vezama između ukrajinskog naroda i balkanskih naroda, okolnostima koje su dovele do otvaranja ukrajinskih studija u Zagrebu, ulozi koju su u promociji ukrajinske kulture i ukrajinskih studija imale pojedinačne zaslužne ličnosti, kao i o aktuelnoj situaciji na Katedri za ukrajinski jezik i književnost na zagrebačkom Filozofskom fakultetu.

Posle predavanja usledila je prezentacija edicije Ucrainiana Croatica u okviru koje su predstavljena najznačajnija i najaktuelnija hrvatska izdanja na ukrajinističke teme. Tom prilikom je biblioteka Katedre za slavistiku dobila na poklon neka od izdanja, koja će nesumnjivo imati svoje mesto u nastavnom procesu na Katedri.

Drugi dan bio je rezervisan za predavanje „Hrvatska Ševčenkijana“ i predstavljalo je deo programa Dana Tarasa Ševčenka na Katedri za slavistiku. Prisutni su imali prilike da čuju mnoge zanimljivosti iz života i stvaralaštva pesnika, a poseban akcenat je stavljen na recepciju Ševčenkovog stvaralaštva u hrvatskoj sredini sa osvrtom i na recepciju Ševčenka kod drugih balkanskih naroda.

Zaključno predavanje „Slavista i imperije: Vatroslav Jagić između „Malorusije, „Galicije“ i „Ukrajine““ predstavljalo je pregled rada čuvenog slaviste Vatroslava Jagića iz perspektive njegovog odnosa prema imperijama doba u kome je živeo i, u širem kontekstu, ilustrovalo je uticaj spoljnih faktora (ideologije, društveno-istorijskih okolnosti, politike) na razvoj naučne misli.

Saradnja između zagrebačke i beogradske ukrajinistike biće nastavljena gostovanjem prof. dr Ljudmile Popović na Katedri za ukrajinski jezik i književnost u Zagrebu. 

Књижевно вече "Зашто читамо Шевченка?"

Књижевно вече посвећено Шевченковом стваралаштву одржано 28.03.2014. године, конципирано као неформално дружење уз чај и размену идеја и доживљаја великог песника, први је у низу догађаја у оквиру Дана Тараса Шевченка на Катедри за славистику. 

Вечери су поред наставника и студената Групе за украјински језик, књижевност, културу присуствовали гости из Амбасаде Украјине, представници украјинске дијаспоре, наставници Филолошке гимназије, предавачи и студенти других студијских група. 

Посебан део вечери био је посвећен декламаторском конкурсу на коме се шесторо талентованих студената украјинског језика као основног или изборног такмичило за одлазак на студијско путовање у Лавов.

На конкурсу је прва наступила Тамара Синђић, студенткиња четврте године Групе за украјински језик, књижевност, културу са песмом Дівичії ночі. 

Украјинисткиња на трећој години студија Лидија Миљковић представила се публици одломком из песме Думи мої, думи мої. 

Лука Ницовић, русиста треће године, рецитовао је одломак песме Дурні та гордії ми люди.

Праћена звуцима клавира, студенткиња друге године русистике Мила Ђуричић декламовала је песму Мені однаково.

Лазар Лапац, студент треће године руског језика, одлучио се за песму Муза. 

Такмичарски део вечери је затворила Јована Иветић, студенткиња енглеског језика, одрецитовавши песму Розрита могила. 

Уследио је неформални део вечери - размена искустава читања Шевченка, личне приче и доживљаји песниковог стваралаштва смењивали су се са омиљеним одломцима његових песама, док су учесници конкурса уз чај и послужење чекали резултате.

Студенти прве и друге године су, такође, пожелели да изрецитују понеки стих на украјинском језику и поделе своје утиске о Тарасу Шевченку. 

Седмочлани жири састављен од наставника Катедре за славистику и представника Амбасадe Украјине је вредно радио, док су се студенти дружили са колегама са других група и гостима који су дошли да подрже такмичаре. 

Наступио је и жељно ишчекивани тренутак проглашења победника. 

За крај - сви присутни су имали прилику да још једном погледају наступ Тамаре Синђић, која је освојила главну награду и Миле Ђуричић добитнице награде публике, којој је овај конкурс био и први контакт са украјинским језиком. 

Победничко извођење: Тамара Синђић - Дівичії ночі.

Друго место и награда публике: Мила Ђуричић - Мені однаково.