ДАНИ УКРАЈИНСКЕ КУЛТУРЕ

У оквиру Дана украјинске културе на Филолошком факултету Универзитета у Београду (27.11.– 10.12. 2015.) професори и студенти украјинистике понудили су разнолик програм.

27. новембра, приликом званичног отварања Дана украјинске културе, присутнима су се обратили декан Филолошког факултета проф. др Александра Вранеш, управник Катедре за славистику и шеф Групе за украјински језик, књижевност и културу проф. др Људмила Поповић, Амбасадор Украјине у Републици Србији  Олександр Александрович и директор фирме "BCPP-Balkan" Павле Милошевић. Након свечаних говора уследило је уручивање захвалнице господину Милошевићу који је донирао украјинистима нови видео пројектор и пратећу опрему. 

Чим су говорници заузели своја места међу гледаоцима у Амфитеатру, на сцени су се појавили Анђео и Ђаво, започели расправу о важности бајки у савременом друштву и предложили присутнима да мало завире у свет украјинских народних бајки.

У основи представе Життя казкове коју је као сценариста и режисер приредила Јулија Драгојловић, су две бајке – Як Заєць Ведмедя обдурив и Правда та кривда. Премијерно изведена 21. априла 2015. године, ова реприза није била ништа мање зањимљива и бајковита. Седамнаесторо студената украјинистике са 2., 3. и 4. године и један апсолвент, кроз прерушавање у разне јунаке (појединици су глумили и више улога), дочарали су гледаоцима сликовите сцене украјинског фолклора. Гости су могли уживати како у перфектној глуми, тако и у мелодичности украјинског језика којим су се служили јунаци. На српском су причали само Анђео и Ђаво који су и даље наставили своју расправу коментаришући садржај бајки.

4. децембра у сали 11 Филолошког факултета одржано је Књижевно вече посвећено украјинском писцу и драматургу Ивану-Карпенку Каром (1845 – 1907), поводом 170 година од његовог рођења. На украјинском и српском језику представљени су најзначајнији биографски подаци из живота писца и његово драмско стваралаштво, с посебним освртом на трагичну судбину жена кроз две драме Наймичка (1885) и Безталанна (1886). Студенти су изузетном глумом представили публици ликове Харитине, Панаса и Цокуља (Наймичка), и Варке, Гната и Софије (Безталанна), а песмама Полюбила Петруся и Пісня про рушник дочарали су атмосферу украјинског села и традиције украјинског народа на прелазу ХIХ-ХХ века.

Програм и  сценарио за књижевно вече припремила је Тања Гаев, док су учесници програма, студенти све четири године групе Украјински језик, књижевност, култура, својим талентом, умећем и вештином учинили овај културни догађај интересантним и успешним.

10. децембра у библиотеци Катедре за славистику, поводом обележавања 115 година од рођења Катерине Билокур, Анастасија Билозуб одржала је предавање Катерина Билокур: живот у загрљају цвећа, посвећено животу и стваралаштву истакнуте украјинске сликарке. "Желим да будем сликар" – ове речи Катерине Билокур су биле и њен животни мото. Као жена која није добила ни основно образовање и живела у тешким условима украјинског совјетског села, Билокур је реализовала свој смели сан да постане сликар. Још као девојка она је одлучила да се посвети сликарству, и тај корак је био снажан протест против конзервативне, патријархалне средине.

Изложба репродукција слика Катерине Билокур током Дана украјинске културе украшавала је ходник Катедре за славистику.

Јулија Драгојловић

Тања Гаев

Анастасија Билозуб

Посета Амбасадора Украјине Филолошком факултету

Амбасадор Украјине у Републици Србији Олександр Александрович посетио је 2.10.2015. године Филолошки факултет у Београду, на коме се састао са Управом факултета, наставницима Групе за украјински језик и књижевност, као и студентима прве године који су тако добили прилику да се на самом почетку студија упознају са радом Амбасаде Украјине, сазнају нешто више о земљи и култури језика који су одабрали као своју будућу професију.

За њих је овај сусрет био представљао прву званичну факултетску обавезу, а симболични поклони који су им уручени - успомену на почетак студентког живота.

Фотографије преузете са званичне ФБ странице Амбасаде Украјине у Републици Србији.

Дан словенске писмености

У оквиру прославе Дана словенске писмености (23.5.2015. године) на Филолошком факултету студенти свих студијских група Катедре за славистику су се представили присутнима краћим наступом.

Украјинистички програм се састојао од неколико тачака. 

Прво су били представљени победнички преводи Химне Украјине (Драгана Радојчић, победница конкурса који је организовала Амбасада Украјине и Петар Минић добитник награде читалачких симпатија).

Студенти прве године су извели одломак из филма Сенке заборављених предака.

Кристина Ђуровић и Данијел Ристић су се публици представили поетским дијалогом. Кристина је декламовала стихове Владимира Сосјуре "Так ніхто не кохав", док је Данијел читао свој превод песме на српски језик.

Програм је водила студенткиња прве године Наташа Лојпур.

Украјинистика на Вашару националних мањина

У оквиру XV Међународне конференције о мањинским језицима одржан је Вашар националних мањина, на коме су представници заинтересованих мањинских заједница могли да представе своју културу.

Украјинце у Србији су представљали студенти Групе за украјински језик и књижевност предвођени контрактуалним лектором Анастасијом Тепшић уз подршку представника Амбасаде Украјине.

Посетиоци су имали прилике да уживају у извођењу неколико украјинских традиционалних песама, да пробају украјинске слаткише, упознају се са традиционалним сувенирима и публикацијама на украјинском језику и на украјинске теме, али и да науче основне речи и изразе на украјинском језику. 

Фестивал украјинске културе "Калина"

Петар Минић и Кристина Ђуровић, студенти који похађају наставу украјинског језика као помоћног, наступили су 23.6.2015. године у Сремској Митровици на фестивалу украјинске културе "Калина" као водитељи програма. Више информација о догађају на сајту организатора: http://festivalkalyna.blogspot.com/2015/06/12-2015.html.

Сенке заборављених предака

Поводом 50 година од премијере култног филма Сергеја Параџанова „Сенке заборављених предака“ мр Тања Гаев је заједно са студентима украјинског језика, књижевности, културе организовала књижевно вече посвећено филму и истоименом делу Михајла Коцјубинског. Публици су представљени важнији инсерти из филма праћени објашњењима, занимљивим информацијама о филму и књизи, после чега су присутни уживали у сценама разговора Ивана и Маричке у извођењу студената прве године Кристине Шкипине и Милована Милојевића.

Мр Тања Гаев са студентима

Разговор Ивана и Маричке

Поред студената и наставника украјинистике књижевној вечери су присуствовали кијевски србисти, гости из Амбасаде Украјине и народна посланица Лилија Гриневич, која је поздравила све присутне пре почетка програма.

Интегрална верзија текста мр Тање Гаев о филму и књизи биће објављена у наредном броју часописа «Вікно».

Життя казкове

Кијевски србисти, студенти и наставници Филолошког факултета и други гости имали су данас прилике да уживају у представи Життя казкове, коју су под режисерском палицом др Јулије Драгојловић извели студенти украјинског језика, књижевности, културе.

Гледаоце је кроз програм водио глас невидљивог наратора, а представа је коципирана као надмудривање анђела и ђавола на тему борбе добра и зла, али и места бајке у савременом друштву.

Уводећи присутне у магични свет украјинских народних бајки, студенти су се опробали у улогама Анђела, Ђавола, ђаволчића, Медведа, Зеца, шумских животиња, сирмашног момка и његовог стрица, госпође, краља, краљице, свештеника и других.

Публици су биле представљене бајка Як заєць ошукав ведмедя о животу шумских животиња која симболизује предност домишљатости у односу на физичку снагу и бајка Правда та кривда, у којој принцип добра после низа перипетија побеђује зло. Програм је затворио шаљиви дијалог Анђела и Ђавола о важности бајки.

Анђео и ђаво

Бајка Як заєць ошукав ведмедя

Бајка Правда та кривда

Глумачка постава и режисер

Преводилачки конкурс Амбасаде Украјине

Дана 11.03.2015. у просторијама Амбасаде Украјине одржана је свечаност на којој су објављени резултати конкурса за најбољи превод украјинске химне на српски језик, организован поводом 150. годишњице првог извођења химне Украјине. 

На основу одлуке стручног жирија додељене су четири награде: 

• 1. место: Драгана Радојчић (студенткиња руског језика);
• 2. место: Милован Милојевић (студент украјинског језика);
• 3. место: Петар Минић (студент руског језика); 
• специјална награда: Бранко Симоновић. 

Свим учесницима су додељене пригодне награде, док је победничка верзија химне била изведена на српском језику. Снимак српске верзије ће бити укључен у пројекат извођења украјинске химне на језицима националних мањина, који ће бити емитован на украјинским телевизијским каналима. 

Преводи свих учесника и учесница конкурса биће објављени у наредном броју часописа студената украјинистике Вiкно.

Фотографијe преузете са званичне странице Амбасаде Украјине у Републици Србији.