Дан савремене украјинске драме

Дана 25.04.2014. уприличен је Дан савремене украјинске драме у оквиру манифестације Бисери из уредничких фиока 3.0. у организацији УК Пароброд и Групе за украјински језик, књижевност, културу. 

Пред пуном салом УК Пароброда изведено је сценско читање култних украјинских драма "Боје" (Павло Арје) и "Станица" (Олександар Витер).

У наставку преносимо текст истакнутог режисера Стевана Бодроже:

Дан савремене украјинске драме у Пароброду

У тренутку у ком смо сведоци тешке политичке ситуације у Украјини, која нас превише подсећа на трагични сценарио распада бивше Југославије, Пароброд има прилику да у програму "Бисера" прикаже својој публици две савремене украјинске драме. Неко је накада рекао да кад бубњеви рата тутње Музе ћуте. Та мисао је утолико болнија кад се зна да су уметност и њени плодови доказ да у једном друштву постоји критична маса људи који желе да стварају, да промишљају стварност која их окружује, да постављају питања и трагају за одговорима. Зато је уметност једног простора сведочанство зашто се рат мора избећи и предупредити, она представља све оно што ће у рату занемети, бити осујећено- саму креативност једне земље...њен дух...Зато је стављање две савремене украјинске драме на репертоар "Бисера" покушај Пароброда да скрене пажњу на кризу једног друштва чија нас судбина нипошто не сме остављати равнодушнима.  

Олександар Витер у драми "Станица" креира драмску структуру која необично подсећа на неку од епизода Зоне сумрака. Надреална атмосфера једне железничке станице, у некој украјинској забити, у којој се залуталим путницима-намерницима испуњавају све жеље сем жеље да одатле оду, ствара одличну драмску и идејну подлогу да писац постави низ круцијалних питања у вези са стањем у ком се налази дух савременог човека. Олександар Витер, кроз метафорику уклете станице, гради један модерни моралитет који указује на чињеницу да савремени човек увек за нечим чезне а чим то добије увиђа да чежња није задовољена, да и даље тиња. Тако Витер мапира зјапећу духовну празнину која обележава егзистенцију данашњег човека на необично духовит и драмски паметан начин. Посебно дирљиво у његовој драми и чак неочекивано је што писац ипак није нихилиста, нада за одлазак са Станице постоји...али она је крхка...и само је ретки могу досегнути... 

Павло Арје у својој драми "Боје" пружа нам духовиту и поетичну метафору делова живота једне жене који су персонификовани у неколико глумица које играју исти лик у различитим периодима живота. Сваки период симболички је подцртан бојом костима који лик носи и отуда назив "Боје". Ти различити периоди живота улазе у дијалоге, свађе, расправе....склапају савезе...саосећају једни с другима...препознају се у патњама и чежњама које их повезују, које су за све њих исте...или се пак дубоко не разумеју јер време и искуство представљају непремостиву баријеру...чињеница да су све ово жене, у својим неслагањима или пак заверама, заправо једна особа ствара утисак сетног и дирљивог хумора који представља интересантан амалгам носталгије и горчине. Кроз драму се постепено указује још једна метафора- лик ове напаћене жене, која иза себе има буран, "диван и ужасан" живот постаје персонификација саме Украјине и њене бурне двадесетовековне историје. 

Задовољство да уврстимо ове две драме у програм "Бисера из управничких фиока" не би било могуће без Катедре за украјински језик на Филолошком факултету у Београду и госпође Људмиле Поповић, оснивача ове катедре, особе која је посветила своју академску каријеру грађењу мостова између две културе које, иако по много чему блиске, јако мало знају једна о другој-украјинске и српске. 

Стеван Бодрожа

Дани Тараса Шевченка на Катедри за славистику

Поводом двестогодишњице рођења великог украјинског песника на Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду организовани су Дани Тараса Шевченка, замишљени као низ активности различитог карактера којима су наставници и студенти Групе за украјински језик, књижевност, културу обележили овај значајан јубилеј. 

Дани Тараса Шевченка започели су Књижевном вечери "Зашто читамо Шевченка?" на којој су сви присутни, уз чај и добро расположење,  говорили о значају који је Шевченково стваралаштво имало за њих. У оквиру вечери је организован и декламаторски конкурс у коме је учествовало шесторо студената, а главну награду, студијско путовање у Лавов, освојила је студенткиња четврте године студија - Тамара Синђић, која се публици представила песмом Дівичії ночі. 

Наредни сани су били резервисани за предавања проф. др Јевгенија Пашченка из Загреба и управнице Катедре за славистику проф. др Људмиле Поповић. 

Предавање "Хрватска Шевкенијана" професора Пашченка било је друго од укупно три педавања које је, као гостујући предавач, одржао у току своје посете београдском Филолошком факултету. Присутни су имали прилике да чују бројне занимљивости везане за живот и стваралаштво великог украјинског песника. Професор је посебно детаљно говорио о рецепцији Шевченковог стваралаштва у Хрватској, често правећи поређења са рецепцијом Шевченка код других балканских народа. 

Предавање проф. др Људмиле Поповић "Исијавање боја у стваралаштву Тараса Шевченка" било је посвећено паралелној анализи Шевченковог књижевног и ликовног стваралачког опуса кроз призму бинарне опозиције "сјајно"-"без сјаја" у тумачењу значења боја. Употреба и значење боја присутних код Шевченка анализирани су како у контексту његовог стваралаштва, тако и у ширем контексту, у поређењу са стваралаштвом других класичних уметника.

Последњи дан је био резервисан за студентску представу "Тарас Шевченко позива", изведену према тексту Осипа Маковеја "Як Шевченко шукав роботу" у режији лекторке Анастасије Билозуб. Улоге су тумачили студенти треће и четврте године студија: Гарић Урош, Илић Анђела, Петровић Немања, Раденковић Стефан, Синђић Тамара. Комплетан снимак представе можете погледати ОВДЕ.

Част да својом песмом затвори Дане Тараса Шевченка припала је култном славистичком хору са традицијом дугом 42 године - хору "Лучинушка", чији је специјални гост била руска певачка трупа Роса. 

Вокальный ансамбль "Роса": "Ой там на горі"

Хор "Лучинушка" под диригентском палицом Андреја Тарасјева: "Цвіте терен"

Gostovanje prof. dr Jevgenija Paščenka

Grupa za ukrajinski jezik, književnost, kulturu imala je čast da ugosti prof. dr Jevgenija Paščenka, upravnika Katedre za ukrajinski jezik i književnost Filozofskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu.

U toku svog boravka u Beogradu (01-04.04.2014. godine) gospodin Paščenko je u svojstvu gostujućeg profesora održao niz predavanja u biblioteci Katedre za slavistiku, kojima su prisustvovali nastavnici i studenti ukrajinskog jezika i knjiženosti, ali i drugi zainteresovani gosti.

Prvo u nizu predavanja „Ukrajinistika u Hrvatskoj: etape razvoja i stvaranje istorije hrvatske ukrajinistike“, održano 01.04.2014. godine,  bilo je posvećeno kulturnim i istorijskim vezama između ukrajinskog naroda i balkanskih naroda, okolnostima koje su dovele do otvaranja ukrajinskih studija u Zagrebu, ulozi koju su u promociji ukrajinske kulture i ukrajinskih studija imale pojedinačne zaslužne ličnosti, kao i o aktuelnoj situaciji na Katedri za ukrajinski jezik i književnost na zagrebačkom Filozofskom fakultetu.

Posle predavanja usledila je prezentacija edicije Ucrainiana Croatica u okviru koje su predstavljena najznačajnija i najaktuelnija hrvatska izdanja na ukrajinističke teme. Tom prilikom je biblioteka Katedre za slavistiku dobila na poklon neka od izdanja, koja će nesumnjivo imati svoje mesto u nastavnom procesu na Katedri.

Drugi dan bio je rezervisan za predavanje „Hrvatska Ševčenkijana“ i predstavljalo je deo programa Dana Tarasa Ševčenka na Katedri za slavistiku. Prisutni su imali prilike da čuju mnoge zanimljivosti iz života i stvaralaštva pesnika, a poseban akcenat je stavljen na recepciju Ševčenkovog stvaralaštva u hrvatskoj sredini sa osvrtom i na recepciju Ševčenka kod drugih balkanskih naroda.

Zaključno predavanje „Slavista i imperije: Vatroslav Jagić između „Malorusije, „Galicije“ i „Ukrajine““ predstavljalo je pregled rada čuvenog slaviste Vatroslava Jagića iz perspektive njegovog odnosa prema imperijama doba u kome je živeo i, u širem kontekstu, ilustrovalo je uticaj spoljnih faktora (ideologije, društveno-istorijskih okolnosti, politike) na razvoj naučne misli.

Saradnja između zagrebačke i beogradske ukrajinistike biće nastavljena gostovanjem prof. dr Ljudmile Popović na Katedri za ukrajinski jezik i književnost u Zagrebu.